Zver iz mašte

Senkom mojom zaveden budi

al' glava nek se trudi da odoli

tek toliko da ne vidim da ludi

jer ja volim onda kad me boli

Tama nek te moja proguta

sakrij joj se pod velom

A biće nek ti u grehu zaluta

Takvog te volim dušom i telom

Pokaži mi svoje demone

i priđi da ih nogama zagrlim

Realnost lako u zaborav tone

želja gori u očima upalim

Neustrašiv, prodri u osme kuće dubinu

Probudiš li obamrlu Persefonu,

znaćeš da si ispunio svoju sudbinu

Boginja vapi da je pokoriš, da služi

Samo se Tamničaru ljubav bezuslovno pruži

Ali dostojan moraš biti

Dok ne nastupi nirvana

iz ruke ću ti otrov piti

Blediš kad postanem pribrana

Isprati me u smrt

a ti se vrati

Ja ću se u slatkoj katarzi prati

Napusti Had, napusti Vrt

Neka te ne vređa i ne boli

Ti samo živiš dok te volim

A moja iluzija kratko traje

pa tako i tebi brzo kraj je

Ti i ne postojiš kao biće

samo si mašte moje potreba

A kada zora krene da sviće

refleksiju senke kerber vreba

Istina je da mi ne može niko

ni udovoljiti niti pomoći

Tek nekad noću s tvojim likom

grejem telo vično hladnoći